Week 16-17

Boris Tadić nije se rukovao sa Hašimom Tačijemu u Njujorku. Da jeste, Kosovo bi bilo nezavisno: rukovao se samo sa predsednicima država koje je Srbija priznala, sa nekima i više puta, a Tači je u Ujedinjene nacije svratio kao privatnik i nije imao šanse da rukovanjem overi tisućljetnji albanski san. Znajući koliko Tadić voli da se pozdravlja kao košarkaši, premijer lažne države je pokušao sa give mi five, al je Tadić tvrda srca bio. Ugriumyi Koštuničin agitprop smislio je nekoliko sintagmi od kojih nam nema spasa, poštede ni utočišta: sporazum sa Evropskom unijom zove se namerno, grubo i netačno „Solanin pakt“, koalicija u kojoj je Liga socijaldemokrata Vojvodine ponajmanji partner pedantno se, činovnički, svaki put žigoše kao Čankova, koji Čanak samo što nije oteo našu Vojvodinu; ministar odbrane iz čijeg su sektora volšebno nestala tri rashodovana tenka svaki put je NATO MARINAC DRAGAN ŠUTANOVAC!

Ovu pošalicu smislio je Andrei Mladenovich, mladshii serzhant Krasnoi armii, i toliko mu se dopala da ju ponavlja kao mantru svog života; Velja Ilić neće Srbiju dati u đavolje ruke, Sotona će proći kao Tači u Savetu bezbednosti; Oli Ren je rekao da svak mora poštovati svog suseda, od čega je Koštunica pao u jarost veću od prosečne: znamo mi dobro na koga ciljaš, da Srbija jedina postane svoj sopstveni sused i da sama sebi naziva dobar dan, Vučić je u Svetom pismu pronašao meni nepoznat deo o Velikom petku kao danu „kad se najbolje vidi koliko ljudi teško žive i kako o njima niko ne brine“. Da je samohranu majku osmoro dece posetio Prvog maja verovatno bismo čuli: „Na praznik rada najbolje se vidi koliko ljudi teško žive!“; da mu se na gradonačelničkoj ruti našla šestog maja bilo bi: „Na Đurđevdan se najbolje se vidi da vi nemate ni drva za potpalu a kamoli jagnje! Znam da vam danas nije slava, ali i da jeste vi biste jeli neku poparu, mi radikali postaraćemo se da vašu slavu, Svetu Petku, dočekate kako dolikuje!“

U predvečerje najvećeg hrišćanskog praznika pravna država pokazala je svoje prečisto lice. Mreže zaplenjene od ribokradica, tri čamca i 26 bubnjeva potpalio je lično ministar ekologije g. Saša, sav alaski pribor bio je od prirodnog materijala tako da sama lomača nije izazvala nikakvo dodatno zagađenje.

Nekadašnjem rukovodiocu državne bezbednosti g. Markoviću sud je oprostio odavanje državne tajne. Jeste g. Marković tajnu odao, ali iz toga ne da nije proizišla nikakva šteta nego se to okrenulo baš na dobro, međutim se obelodanilo da ljubazni odavalac nije imao dozvolu za dva heklera, dva pištolja i snajper, pa će biti prevaspitavan sedam meseci ukoliko tehnički premijer ne bude našao zakonski osnov da gun-enthusiast bude pomilovan, jer ništa od tolikog arsenala nije korišćeno ni za šenlučenje a kamoli za krivolov i druge još grešnije svrhe. Razočarane što ih nije posetio Vuk Jeremić Burkina Faso i Republika Nauru priznale su Kosovo. U čast dolaska našeg ministra tamošnji osnovci pripremili su slet na čijem vrhuncu preko celog igrališta formiraju cifru 1244; džinovski balon se na Slaviji oteo centripetalnim silama i zaputio se ka Evropskoj uniji oličenoj u susednoj Rumuniji, ali mu je sinulo da bi tim gestom priznao Kosovo pa se iznad Kovina samoizduvao i spustio na banatski černozem.

27. april 2008. | Ljubomir Živkov

Week 15

Dočekasmo i taj dan. U našoj zemlji svečano je puštena u pogon proizvodnja pasoša na čijim koricama nema mrske Jugoslavije i mrske latinice, kruna sa grba primakla se odozdo, iz dubine našeg urođenog rojalizma, kao parket koji se pogidao posle poplave pridigla se do reči REPUBLIKA SRBIJA koje svojim asketizmom ponosno poručuju da nam niko i ne treba, latinica je do novog Ustava, koji je trijumfovao na Sajmu knjiga, bila ravnopravno pismo, sad smo i pasošem strancima podviknuli: dalje prste od nas. Zaposlite po jednog slavistu na svakom graničnom prelazu ako mislite da vam mi dođemo.

Država koja je leglo svakakve diskriminacije dvestotine i četiri pasoša podeliće kao počasne, šta je bilo 204. g. naše ili 204. g. pre nove ere, što Srbija tajanstveno slavi kroz počasne putovnice? Zna se samo da je sedmočlani tajanstveni žiri tragao za građanima izuzetne dobrote i požrtvovanosti, ispostavilo se da je takvih osoba dvesto četiri. Nije ni malo za ovo vreme gde povedeni za elitom građani svirepstvuiut svak u okviru svojih mogućnosti, bilo kako bilo, država nas i ovom bumaškom podstrekava na dobro: još možda nije kasno da iz nabujalog potoka spasete neplivača koji se budući pri tom još i u cokulama neoprezno oslonio na ogradu ćuprije oštećene kasetnim bombama NATO pakta. Ne treba da konkurišete za počasni pasoš: Bog sve vidi i sve javlja pobožnoj srpskoj vlasteli.

Da ne biste i u ovom grešnom pregledu milioniti put čuli imena naših političara, sada ćemo čuti vesti iz sveta, a sami ćete videti da je kod nas naravno posve drukčije. Ruunski ministar inostranih poslova dao je ostavku jer je građanin Rumunije štrajkujući u isto tako evropskoj Poljskoj umro, ministar je prekasno saznao za to, ali drži da ga i njegova neobaveštenost čini saodgovornim za tragičan ishod, kad kod nas umru dva štrajkača glađu, niko iz državne nomenklature ne smatra da nemio događaj pripada njegovom sektoru.

Karli del Ponte koja je ambasadorka u Argentini njen MIP zabranio je promociju knjige „Kad sam bila mlađan lovac ja“ a koja je promocija bila zakazana u Milanu, centru mode i automobilske industrije, pravo na slobodu govora njeni su joj glatko uskratili, ono što je u knjizi ne uklapa se u njeno ambasadorstvo i vsjo! Nama bi bilo prirodno da o trošku države doleti iz Buenost Ajresa i da Švajcarska plati salu, piće i hranu koju bi ljubitelji pisane reči obrstili za pet minuta, šta je još bilo, ništa, korejski premijer je svakog dana na poslu pre pola osam ujutro, neispavanim ministrima kaže da su on i oni sluge naroda, a nije pristojno da sluge ustaju posle gospodara.

Ličnost nedelje je sudija iz Bujanovca, silesiju lažnih uzbuna o podmetnutim bombama, paniku u svom sektoru ali i u zgradama gde rade novinari izazivao je sa iste kartice koju su mu policajci pronašli u kući, za tako bizaran i protivzakont hobi ispoljio je neobičnu štedljivost glede kupovine HALO kartica.

Šta bi sa onim malo poznatijim građaninom koji je poklonio mobilni pripadniku državne bezbednosti zaduženom bog te pita zašto da nad njime bdije? Kako šta?! Bio je dirnut privrženošću osobe koja ga je u stopu pratila, kao kućni takoreći mezimac. Jednom prilikom mu je u parku bacio mobilni, kad je pratilac otrčao i doneo stvar vlasniku ovaj ga je samo pogladio po kosi. Nećemo mu pomenuti ime jer u ovom „Retrovizoru“ nema nijednog domaćeg političara.

13. april 2008. | Ljubomir Živkov

The VOODOO PENIS

A Florida businessman was getting ready to go on a long business trip, so he thought he'd buy his wife something to keep her occupied. He went to a sex shop and explained his situation. The man there said, 'Well, I don't know that I have anything that will keep her occupied for so many weeks, except...the Voodoo Penis!' The husband said 'The what'? The man repeated 'The Voodoo Penis' and pulled out what seemed to be an ordinary dildo. The husband laughed, and said, 'It looks like a dildo!' The man then pointed to the door and said, 'Voodoo Penis, door!' The penis rose out of its box, darted over to the door and started pounding the keyhole. The whole door shook wildly with vibrations, so much that a crack began to form down the middle. Then the man said 'Voodoo Penis, return to box!' and the penis stopped and returned to the box. The husband bought it. He took it home to his wife, And after the husband had been gone a few days, the wife remembered the Voodoo Penis. She undressed, opened the box and said 'Voodoo Penis, my crotch.' The penis shot to her crotch. It was absolutely incredible. After three mind shattering orgasms, she became very exhausted and decided she'd had enough. She tried to pull it out, but it was stuck. Her husband had neglected to tell her how to turn it off. So she put her clothes on, got in her car and started for the hospital. On the way, another incredibly intense orgasm made her swerve all over the road. A police officer saw this and immediately pulled her over. He asked for her license, and then asked how much she'd had to drink. Gasping and twitching, the woman said 'I haven't had anything to drink officer. You see, I've got this Voodoo Penis thing stuck in my crotch and it won't stop screwing me...' The officer looked at her for a second, shook his head and replied, 'Yeah right...Voodoo Penis, my ass...!' The rest, as they say, is history

Week 14

Ko kaže da Hag gleda kroz prste Hrvatima i Bošnjacima? Međunarodni sud oslobodio je građanina Srbije Ramuša Haradinaja i kako sad Koštunica da isporuči Mladića – sud bi penzionisanog generala pustio na slobodu kao i Haradinaja! A Koštunica bi smanjio ionako neznatne šanse DSS-a da na izborima pređe dušmanski cenzus.

Srbima koji na Kosovu ostanu bez posla sleduje plata iz Beograda, onima koji su otpušteni zato što su otpušteni, onima koji štrajkuju zato što štrajkuju! Čuo sam mnogog siromaha ovde kako škrguće zubima govoreći da sada imamo profesionalne Srbe koji jedva čekaju da ništa ne rade, ovo što im se odovud šalje jedni razumeju kao nadnicu za strah, drugi kao naknadu za odvojeni život: ostajte ondje, sunce ovog neba neće vas grijati ko što tamo grije, da, Hrvartska je uvela vize za građane Kosova i čovek ne zna šta da misli: mi možemo na more i na Zagrebački velesajam bez vize, stanovnicima Kosova, ravnopravnim građanima jedinstvene Srbije treba viza, s jedne strane smo povlašćeni, a opet, viza za Kosovo nije li način da se lažna država Kosovo još jedared prizna i takoreći overi?

Lažna država je sintagma nedelje, članu DSS-a koji bi ne bi ove reči izgovorio bar dvaput dnevno osušila bi se ruka, ali nezavisno Kosovo nije jedina stvar koja je lažna, bivši ministar Bubalo o Borisu Tadiću govori kao o lažnoj državi Kosovu: „Navodno žaljenje koje sada izražava Boris Tadić je lažno“, em je navodno, em je lažno, predsednik dakle laže, ko zna nije li i sam lažan?! E zbog ovakvih situacija bilo bi dobro da su predsednik Republike i predsednik Vlade odustali od rukovođenja partijama u onaj mah kad su stali jedan na čelo države drugi na čelo Vlade, pa kad neko nipodaštava šefa suparničke partije da ne vređa i najvišeg državnog rukovodioca! Ustav doduše jasno kaže da su dve javne funkcije nespojive, ali predsednik i premijer taj član Ustava mučki... muški gaze, dok ga je Milošević formalno uvažavao zamrzavši funkciju predsednika SPS-a. Da su se Tadić i Koštunica pokorili Ustavu ne bi se desilo da Bubalo iz partijske netrpeljivosti uvredi osobu koja je ne samo moj nego je i njegov Predsednik!

I za Koštunicu bi bilo bolje da je poštovao Ustav: kad neki stručnjak ustvrdi da DSS neće ući u Skupštinu ni uz pomoć Velje Ilića on nehotice govori nepohvalno i o predsedniku padnute doduše Vlade, jer je iz uboge strančice (koja je pre deceniju i po služila za prituljeno lokalno srbovanje) velikan potekao.

TV pretplata poskupeće na 387 dinara, bebu moramo ljuljati bez obzira što je vanbračna. Aleksandar Vučić koji je na prošlim izborima hteo da nas osvoji ranim ustajanjem radi ličnog, svojeručnog pranja gradskih autobusa te je u jednom periodu ustajao u deset uveče, sada je zaigrao na kartu nejači i obećava obdaništa na svakom koraku: dok lanac jaslica ne bude pušten u svečani pogon najmlađi naraštaj biće volonterski čuvan u Magistratu iz kojeg će radikali dobrovoljno da se isele kao štu su se dobrovoljno i uselili.

Obdaništance „Vučić“, dobro zvuči.

6. april 2008. | Ljubomir Živkov