Week 27

Još nismo rasvetlili tajnu Titovog prstena sa dijamantom, na internet aukciji osvanuo je Teslin sat sa početnom cenom milion evra, u Muzeju Nikole Tesle i u Ministarstvu za nauku nisu načisto je li genij imao časovnik i da li je to baš taj primerak, zar nam pamiatnik nerukotvornyi nije dovoljan, ne bismo valjda milion evra dali za bilo čiji sat? Treba li sutra da kupimo Teslinu četkicu za zube, kolmajz i šta ti ja znam! Da je svoj omiljeni ili jedini sat Tesla teslimio srpskom rodu a rod da je na primer zapao u finansijski škripac, dražba bi još i imala smisla, ovako...

Mašina za pravljenje novih pasoša pregrejala se prilikom izrade dvesto četiri počasna pasoša i sad kad treba da štampa pasoše za smrtnike koji troškove pravljenja putne isprave snose sami – presa ne radi. Kome god treba novi pasoš kupiće ove godine plavi, stari, a dogodine, ili kad mašina bude došla k sebi, moraće da kupi novi. Zašto mi ne tražimo od države da poštuje ono što je ona ili njena pravna prethodnica napisala: moj pasoš važi do avgusta 2013. godine, nisam ga izgubio, nisu mi ga ukrali i ja bih da ga koristim do tog datuma makar nauka u međuvremenu izumela putovnicu u vidu minđuše, prstena ili dugmeta!

Pasoš bez čekanja sleduje vam jedino ako pretučete nekog u Americi: našijenca puštenog uz sto hiljada evra kaucije iz američkog pritvora i suda srpski konzulat je za tili čas opskrbio novim pasošem te se junoša obreo u rodnoj Srbiji na očajanje Hilari Klinton koja bi da Kondoliza pošalje specijalce, da kao u filmu otmu begunca i nanovo ga izruče američkom pravosuđu, pri čemu bi kaucija ušla u troškove misije. Primer vrativšeg se u domaju Srpčeta svedoči da je nama sloboda iznad svega, Srbi su prežalili kauciju i potrudili se oko novog pasoša, službeniku konzulata na prvom mestu takođe je bila sloboda kretanja sugrađanina makar se on sam posle našao pred disciplinskom komisijom MIP-a, Biljana Plavšić veli da ima „velikih teškoća da se prilagodi zatvorskom sistemu“, mada je to primedba koju bi potpisao svaki kažnjenik, od onoga koji u Padinskoj Skeli bere krastavce do junaka Ibarske magistrale osuđenih na četrdeset godina; gospođa Plavšić podseća da je bila i zlostavljana, pripadnice vere koju je ona svojevremeno proganjala u Bosni smatrale su da joj izrečena kazna nije dovoljna pa su je one volonterski vijale kroz skandinavski sumračan pejzaž dok nije skrjala ruku, ukratko, pitomica bi kući: ako prosečnom osuđeniku treba deset godina da okaje prosečan zločin, doktoru nauka dovoljne su četiri godine!

Doktor pravnih nauka Koštunica nadživeo je svoju slavu. Koaliciju koja je stavila tačku na njegovu nespretnu ali tvrdoglavu vladavinu Jugoslavijom i Srbijom smatra neprirodnom, kad vidi Tadića i Dačića pripadne mu muka kao čitaocima „Pančevca“, ali i nevinim prolaznicima kad u kiosku hteli ne hteli ugledaju naslovnu stranu gde se dva pripadnika muškog pola drže za ruke, šta je još bilo, pod geslom „jednom ministar uvek ministar“ Samardžić se vinuo do Gračanice gde je pretpostavljam pozirao za fresku radi večnog pomena na njegov mandat; kao pristaša ravnopravnosti polova tj. bračnih drugova Struja je štampao i besede Slobodana Miloševića, ono što se nekad zvalo govor ili još gore, izlaganje, referat, dobilo je matijanski naziv i rang - beseda, postalo je deo baštine, ja bih Hadži Antićevu izdavačku kuću nazvao „Strujno kolo“.

30. jun 2008. | Ljubomir Živkov

week 26

od sloganom „Sa mnom se zna više“ kolega Tanevski je u žalnoj Makedoniji pisao o seriji ubistava sredovečnih žena, mnoštvo pojedinosti koje jedva da su bile poznate i policiji usmerilo je pažnju organa gonjenja na vseznajku koji je uhapšen kao najverovatniji počinilac, ali koji će, proda li prava holivudskom producentu, biti jedan od najbogatijih kažnjenika na brdovitom Balkanu.

Ova sedmica je sedmica istaknutih pojedinaca: vremešni ustaša Milivoje Ašner pio je i navijao sa bad blu boys-ima u Celovcu, iz centra Simon Vizental optužuju ga za ratni zločin nad zna se kime, gospodinu Ašneru su pripadnici triju manjina ostali u sećanju samo kao putnici u vagonima druge klase, on ih je kao otpravnik etničkih vozova otpremao sa kolodvora na mrski istok gde im je mesto, na pitanje da ih nije možda slao u Jasenovac, Milivoje kao uzorni hrvatski domaćin veli da to nije dolazilo u obzir jer bi tamo morali da ih čuvaju i hrane; Austrija neće da ga deportuje, suviše je zabrazdio u godine i poboljeva pa ne bi izdržao suđenje, hm, a preki sud?

Šest puta je direktor Tanjuga g. Mičeta goloruk spečio da njegovo preduzeće bude iseljeno iz Press centra, napokon se, neporažen, sam povukao, predsednik UNS-a g. Nino povratio je novinarsku dedovinu, potonji uvek ide ispred svog vremena, ili barem ispred NUNS-a koji će, kao i u slučaju zgrade u Generala Ždanova reći: i mi smo novinari, budi drug, daj sprat, ionako ti pretiče te imaš i plesnu dvoranu, jer je tancovanje takođe medij.

Dobra vest: DSS nije izbačena iz familije evropskih narodnih partija, Koštunica je, veli Andrjuša, uredno pozvan, ama još ne zna hoće li ići. Dinkić ide, pa verujem da će bivši vladar Srbije, potamneo i zaćutan nakon kraha na izborima i propalih nagodbi sa džokerčićima preteklim od Slobe, ostati doma, pa Dodik nije hteo da bude na istom stadionu i u istom gradu sa ljudima koje ne miriše, iako obožava nogomet!

Proizvod Koštuničinog čistog uma g. Samardžić sunuo je kao nekakav institutski zmaj vatru na verolomce Dačića i Krkobabića, ali kad je neko posvećen nauci čak i napad gneva urodi mislima koje bi mogle pred studente Fakulteta političkih nauka gde ovaj naučnik i pedagog zarađuje koru hleba kad nije ministar za KIM. Ne može, veli, on da izbaci Dačića iz pregovora, može da ga izbaci samo iz svog stana, to bi i učinio, ali - sad počinju nauka, društvena samosvest i savest! - moj stan nije država, a država je nešto gde moram objektivno da odlučujem! Kakvu bi štetu napravio tek da si bio subjektivan? Krkobabić će, ne povratimo li Kosovo, skupa sa Palmom biti odgovoran jer je potpomogao odlazak Samardžića sa njegovog omiljenog radnog mesta koje je sladostrasni vrhunac njegovog života. Nema Kosova bez Samardžića, ali nema ni Samardžića bez Svete zemlje i svetog portfelja! Krkobabić je, kaže, „glupo odbacio DSS-ovu analizu“ zahteva o penzijama, DSS je analitička partija, nije samo sporazum sa Evropskom unijom naučno demistifikovala, nego i Krkobabićevu viziju staraštva sveg u lister odelima i cipelama iz Italilje! „Treba da ga je sram i stid!“ uzvikuje Samardžić, „što traži od države sto milijardi dinara da on reši problem svojih penzionera!“ Pa, naravno da traži, penzioneri su njegovo Kosovo - jesi li ti pitao šta košta kad si razjarivao kosovske Srbe da napuste posao ili kad si proizveo pedesetoro pametnjakovića u svoje savetnike?

Putnički voz „Jadran ekspres“ povezaće nanovo Beograd sa Splitom, zaustavljaće se, gle, u Kninu, gde će putnici moći da napune čuture friškom vodom i da bace pogled na prestonicu SAO Krajine, ah, gde su vremena kad su Srbi putovali vozom pod upravleniem dobrostivog Ašnera, a ne traktorima, kao pod Tuđmanom: ako je istina da im je obezbedio podvoz ka Srbiji, putnici i njihovi pravni naslednici duguju her Ašneru devetsto milijardi Pavelićevih kuna za one way tickets!

22. jun 2008. | Ljubomir Živkov

week 25

Predsednik Tadić pohvalio je Afričku uniju što je odolela pritisku i nije kolektivno priznala nezavisnost lažne države Kosovo, lidere ovih zemalja podsetio je na tradiciju našeg prijateljevanja sa narodima Afrike tj. na činjenicu da je on pravni naslednik Josipa Broza Tita, zaista ne bi ni trebalo prebrojavati glasove pojedinačnih država, nego kontinenti neka glasaju: Afrika je sa nama, Azija, Latinska Amerika, Antarktik, za Australiju i ne znam, mea culpa, za nezavisno Kosovo su samo stara frajla Evropa i deo severnoameričkog kopna, to je jedno pet dva za nas.

O Sonji Liht priča se da će biti ambasadorka u Americi, dok ne preda akreditive biće na čelu upravnog odbora „Politike“ - Tadićeva strategija nacionalnog pomirenja obuhvata i mirenje nekadašnjeg nevladinog sektora sa državom.

Radikalskim poslanicima i odboricima nije bilo dovoljno da potpišu blanko ostavke za slučaj verolomnosti partiji - što su inače učinili svi osim LDP – nego su otišli u crkvu i tamo se zakleli Otadžbinskoj upravi. Ovo je intiman čin partije, ali me kopka ko je sastavio tekst zakletve, da li je to plagijat svečane obaveze JNA, ja, taj i taj, zaklinjem se... Mi smo ponavljali reči oficira, moguće je da su radikali čitali svoj zavet sa puškica, ili im je Sveta matera obezbedila a huge screen sa tekstom na crkvenoslovenskom? Možda su zakletnici znali sve naizust? Drugo, da li u obredu zaklinjanja učestvuju sveštenik, pojac, hor, ili radikalima crkvenjak odbravi hram i oni se sami unutra zaklinju koliko im drago? Ne znam ni kako Sveta matera knjiži ovu parahrišćansku uslugu, kao puko iznajmljivanje prostora ili kao ono što turističke agencije zovu all inclusive?

Novih pasoša što se tiče Božidar Đelić nam obećava ne baš krv, znoj i suze, ali jamči da ćemo se gorko načekati i veli da će gužve biti neizbežne, Novi Beograd verovali ili ne ima samo jedan šalter, u opštini kažu da „ne postoji mogućnost za otvaranje novih šaltera“, ne shvatam zašto naše građevinarstvo nije doraslo pravljenju šubera na beskrajnim sivim fasadama državnih ustanova i zašto je uz ovoliko nezaposlenih nemoguće naći ljude koji bi na novoprobijenim punktovima radili.

Fond za prevenciju patološkog kockanja HERC (mada ja svako kockanje smatram patološkim) prikuplja potpise ne bi li vlasnike kockarnica, a država je glavni kazino, zakonom primorao da jedan procenat nebogougodne zarade odvoje za lečenje onih koji su odviše zabrazdili, a zabrazdilo je i staro i mlado, moj potpis imate, braćo, i latinicom i ćirilicom!

Prvi put od Postanja složio sam se jednom rečenicom Andreje Mladenovića, da je vlada glomazna i da će zadovoljavati pre svega partijske interese, s tim što držim da su to činile i sve prethodne vlade, građanin Šormaz iz DSS-a učestvovao je izvesnom nestrašnom sudaru, policija smatra da je pobegao sa lica mesta, dočim je istina upravo obrnuta, o čemu svedoči lično g. Šormaz. Njegovo je vozilo bilo udareno, on se zaustavio sto dvadeset metara dalje i video u retrovizoru da počinalac, očito živ i zdrav, bezbrižno napušta lice mesta. Udareni je tj. Drakče nastavio put ne hajući za promaju izazvanu polupanim staklima i ne zovući miliciju da vinovniku čukanja ova stane za vrat, dan-dva potom izjavio je da deesesovci neće prijavljivati imovinu, ta u Skupštini ih ima tako malo da je bogu plakati, a u prošlom sazivu pobrojali su šta imaju, drago mi je zbog ove naoko drske izjave, znači da g. Šormaz uprkos sudarčiću nije psihički izmenjen.

6. jul 2008. | Ljubomir Živkov