week 26

od sloganom „Sa mnom se zna više“ kolega Tanevski je u žalnoj Makedoniji pisao o seriji ubistava sredovečnih žena, mnoštvo pojedinosti koje jedva da su bile poznate i policiji usmerilo je pažnju organa gonjenja na vseznajku koji je uhapšen kao najverovatniji počinilac, ali koji će, proda li prava holivudskom producentu, biti jedan od najbogatijih kažnjenika na brdovitom Balkanu.

Ova sedmica je sedmica istaknutih pojedinaca: vremešni ustaša Milivoje Ašner pio je i navijao sa bad blu boys-ima u Celovcu, iz centra Simon Vizental optužuju ga za ratni zločin nad zna se kime, gospodinu Ašneru su pripadnici triju manjina ostali u sećanju samo kao putnici u vagonima druge klase, on ih je kao otpravnik etničkih vozova otpremao sa kolodvora na mrski istok gde im je mesto, na pitanje da ih nije možda slao u Jasenovac, Milivoje kao uzorni hrvatski domaćin veli da to nije dolazilo u obzir jer bi tamo morali da ih čuvaju i hrane; Austrija neće da ga deportuje, suviše je zabrazdio u godine i poboljeva pa ne bi izdržao suđenje, hm, a preki sud?

Šest puta je direktor Tanjuga g. Mičeta goloruk spečio da njegovo preduzeće bude iseljeno iz Press centra, napokon se, neporažen, sam povukao, predsednik UNS-a g. Nino povratio je novinarsku dedovinu, potonji uvek ide ispred svog vremena, ili barem ispred NUNS-a koji će, kao i u slučaju zgrade u Generala Ždanova reći: i mi smo novinari, budi drug, daj sprat, ionako ti pretiče te imaš i plesnu dvoranu, jer je tancovanje takođe medij.

Dobra vest: DSS nije izbačena iz familije evropskih narodnih partija, Koštunica je, veli Andrjuša, uredno pozvan, ama još ne zna hoće li ići. Dinkić ide, pa verujem da će bivši vladar Srbije, potamneo i zaćutan nakon kraha na izborima i propalih nagodbi sa džokerčićima preteklim od Slobe, ostati doma, pa Dodik nije hteo da bude na istom stadionu i u istom gradu sa ljudima koje ne miriše, iako obožava nogomet!

Proizvod Koštuničinog čistog uma g. Samardžić sunuo je kao nekakav institutski zmaj vatru na verolomce Dačića i Krkobabića, ali kad je neko posvećen nauci čak i napad gneva urodi mislima koje bi mogle pred studente Fakulteta političkih nauka gde ovaj naučnik i pedagog zarađuje koru hleba kad nije ministar za KIM. Ne može, veli, on da izbaci Dačića iz pregovora, može da ga izbaci samo iz svog stana, to bi i učinio, ali - sad počinju nauka, društvena samosvest i savest! - moj stan nije država, a država je nešto gde moram objektivno da odlučujem! Kakvu bi štetu napravio tek da si bio subjektivan? Krkobabić će, ne povratimo li Kosovo, skupa sa Palmom biti odgovoran jer je potpomogao odlazak Samardžića sa njegovog omiljenog radnog mesta koje je sladostrasni vrhunac njegovog života. Nema Kosova bez Samardžića, ali nema ni Samardžića bez Svete zemlje i svetog portfelja! Krkobabić je, kaže, „glupo odbacio DSS-ovu analizu“ zahteva o penzijama, DSS je analitička partija, nije samo sporazum sa Evropskom unijom naučno demistifikovala, nego i Krkobabićevu viziju staraštva sveg u lister odelima i cipelama iz Italilje! „Treba da ga je sram i stid!“ uzvikuje Samardžić, „što traži od države sto milijardi dinara da on reši problem svojih penzionera!“ Pa, naravno da traži, penzioneri su njegovo Kosovo - jesi li ti pitao šta košta kad si razjarivao kosovske Srbe da napuste posao ili kad si proizveo pedesetoro pametnjakovića u svoje savetnike?

Putnički voz „Jadran ekspres“ povezaće nanovo Beograd sa Splitom, zaustavljaće se, gle, u Kninu, gde će putnici moći da napune čuture friškom vodom i da bace pogled na prestonicu SAO Krajine, ah, gde su vremena kad su Srbi putovali vozom pod upravleniem dobrostivog Ašnera, a ne traktorima, kao pod Tuđmanom: ako je istina da im je obezbedio podvoz ka Srbiji, putnici i njihovi pravni naslednici duguju her Ašneru devetsto milijardi Pavelićevih kuna za one way tickets!

22. jun 2008. | Ljubomir Živkov