Week 21

Vrhovnik DS-a i cele Srbije predlaže da se nacionalno pomirimo, taman sam iz vida ispustio Vuka, koji se na Ravnoj gori nije pojavio lično nego u vidu psalma, kad njegovu besmrtnu ideju reklamira li reklamira koalicioni partner. Ko su u novoj epizodi partizani, a ko četnici?

Sa Krkobabićem se nismo nacionalno nikad ni zavadili. Jovandeka je svoju privrženost penzionerstvu dokazao time što mu je i sin penzioner: kao što se u nekim familijama članovi vrlo mladi žene i udaju, tako se Krkobabići u punoj snazi i eleganciji penzionišu, drugo, ono što želite svome čedu jeste profesija koju zbilja cenite, Krkobabić će penzionere i penzionerke tretirati kao da su mu deca, tako Krkobabić Junior dođe kao neka vrsta taoca, jemstva na dve noge da je pred umirovljenicima svetla budućnost.

Iako i sam ispunjava sve uslove za penziju Koštunica nam se sneveselio, ni traga od osobe koja je glasom izobličenim od strasti pitala ima li neko ovde da nije sa Kosova! Tja, sad mu izmiče mu jedino žezlo koje je po njegovoj meri - premijeraj! Bio bi on rado i predsednik Srbije, ali još niko nije demokratskim putem došao na čelo države osvojivši tri ili četiri odsto glasova, koliki bi bio njegov domet kad bi se usudio da ga proveri. Ima u igri mice situacija kad ostaneš na tri zrna pasulja, otad ih više ne pomičeš do susednog mesta nego imaš pravo da skačeš. Sa prosečnim suparnikom ćeš i pored tog poslednjeg preimućstva biti poražen, nedoraslog možeš i da nadigraš, e, Koštunica već šest ili sedam godina skače! I sad se sa svoja tri zrnca naoštrio da žonglira, ali su se ostali napokon usredotočili na igru i doterali Cara do duvara.

Radikali u Koštunici vide izvrsnog predsednika Vlade, ali mu ne nude da bude gradonačelnik. Imaju i sami izvesne planove sa Beogradom, drugo, gradonačelnik mora rano da ustaje ne bi li u svečani opticaj svakog jutra pustio oprana vozila GSP-a, što Čemer Ljutica može samo o blagdanima kad ide na jutrenje, drugo, kad bi Vučić i abdicirao u Koštunicinu korist i kad bi utučenko izustio „daj šta daš“, ubrzo bi se opet snuždio i svenuo, jer se on stolujući u Vladi oseća kao gradonačelnik i Banja Luke, i Beograda, i Knina, Prištine, Podgorice, Libertivila, smatra sebe počasnim starešinom Pećke patrijaršije, Hilandara, Ostroga, lužičkih Srba, kao gradonačelnik ne bi znao šta će sa svojim mesijanstvom, drugo, ne smem ni da zamislim, kosmetli Samardžić ostao bi bez portfelja!

Prošle nedelje svi su hodočastili, Dačić se vinuo do Moskve, radikali su pohodili Svetilište u Ševeningenu, Ugljanin je iz Turske brzojavio da se Porta neće mešati u unutrašnje stvari Srbije koju je nepravednim odlukama Berlinskog kongresa privremeno izgubila, hvala Porti, nećemo ni mi da se mešamo u turska posla, hvala Sulji što nam je to isposlovao i javio, šta je još bilo?

Naša delegacija napustila je samit u Bugarskoj gde se prerušen u jako lepu devojku zaduženu za simultano prevođenje ušunjao predstavnik lažne države Kosovo, na licu mesta strgao je zar i dobio reč koju je dakako zloupotrebio da se lažno predstavi, naši su odmarširali ne čekajući svečanu niti bilo kakvu večeru; studenti arhitekture bune se zbog školarine od tri hiljade evra i zbog smanjenog broja onih koji sa samofinansiranja mogu da pređu na državni budžet, dekan međutim ne popušta ni milimetar: potpisali ste ugovor i vsjo! A da li ste vi, profesore, svojevremeno potpisali ugovor?! Ili ste završili besplatno taj isti fakultet čije usluge sad naplaćujete po cenama bezmalo američkim, pri čemu je ono što nudite daleko od ispod onoga što pružaju vaši prekomorski kapitalistički uzori!

25. maj 2008. | Ljubomir Živkov

Week 19-20

Naši kućni ljubimci bacili su u zasenak i beogradsku mumiju čija je misterija nedavno razrešena, život je šta god ko rekao o nekrofilnosti nas Srba odneo još jednu pobedu, Car koji je abdicirao u korist narodne volje dobio je još manje glasova nego prošli put, ali je zaključio da ga podanici i dalje obožavaju, da su glasove sarskom imenu i Carevoj sviti uskratili u najboljoj nameri da se Kajzer malko odmori, što će reći da ga načinom doista okolišnim zapravo preklinju za još koju godinu njegove blagoslovene milosti i mudrosti. Ćesarski široko otvorio je dveri Vlade za pregovore sa radikalima i dačićevcima koji su se na istorijski samit dovezli u Palminom džipu sa registracijom JA 10-00 - Tarabićevo proročanstvo da će svi Srbi stati pod jednu palmu, obistinilo se na bizaran način.

Iz tabora predsednika DS-a i cele Srbije zavapili su da je pozvavši ujedinjene slobince u kabinet umesto u prostorije uboge mesne podružnice DSS-a legalista prekršio Ustav, pa šta ako i jeste, najbolja knjiga Beogradskog sajma sve trpi, a Koštunica je želeo da budućim saučesnicima pokaže svu divotnost mesta na kome će stolovati budu se držali njegovih doktorskih skuta.

DSS nije upozorio birače da će državna politika nakon 12. maja biti program dr Šešelja, lepo rečeno, a lepo je rekao Tadić, ali zar je DS imao slogan „Glasajte za ZES, imaćete na krkačama Krkobabića, Palmu i Dačića. Potonji će ići po mišljenje u Moskvu jer je to jedini nauci poznat način da se sprovede volja upokojivšeg se u Gospodu raba Slobodana“? U jednoj stvari je gospodin predsednik u pravu, i za to može da zahvali svojoj struci čijeg se praktikovanja u školi tako veselo i poletno odrekao, a koja mu je (tj. psihologija) pomogla da nađe uzrok naše bolesti čija je inkubacija u toku: „Zbog toga što mu je Srbija na izborima uskratila poverenje Koštunica želi da je kazni.“ I kazniće je, „la peine c’est moa“ - „kazna, to sam ja“, prva njegova zapovest je očuvanje ne samo Kosmeta, što je postalo njegova uzrečica, da ne kažem prisilna radnja, nego i očuvanje Republike Srpske shodno Dejtonu: državotvornost prekodrinske braće njemu je preča i milija nego boljitak u životu stanovnišva na čijoj grbači živi osam godina, kako to, pa tamo su samo Srbi, ovde ima i drugih nacija!

Na brodu kojim su očajnici iz severne Afrike krenuli ka Evropi pomrlo je od gladi, žeđi ili studeni pedesetoro ljudi, brod je danima i noćima plutao Sredozemnim morem pošto je ostao bez goriva, pokojnici su bacani u more, ni preživelih šesnaestoro struja nije donela do neke evropske obale (gde bi bili ilegalni imigranti) nego ih je fino vratila u Tunis, te Evropska unija ne mora sa njima da se bakće, da ih oporavlja u svrhu što skorije deportacije. Mislite da grešim? Za preživele bi se, mislite, na starom kontinentu našlo toliko samilosti da im se daju papiri za boravak i ostanak?! Ako mislite da grešim, napišite molbu evropskom parlamentu da preživele u Tunisu pronađe i da im svima odobri ekonomski azil. Biće mi drago da ne budem u pravu.

U Novom Sadu je nestašica ličnih karata, pomanjkanje policijskih činovnika, oskudica u jastučićima i tinti za umočiti kažiprst, u pisaće mašine ušao je virus te je taj drevni policijski sistem pao, pretendenti na ovaj izvanredni dokument dolaze pridveče u okolinu SUP-a i tu kampuju, noćivaju ne bi li sutradan dospeli na spisak po kojem će nekog od narednih dana doći na red, zbegovi su dosad viđani samo pred tuđinskim konzulatima,: pasoš i vizu čovek nije dužan da ima, ličnu kartu mora da ima, na to ga obavezuje njegova rođena država i on bi, da kojim slučajem sluša moj savet, poslao poštom u SUP dve slike uz ono podataka što o sebi zna i zahtevao bi da mu policija u roku od 72 sata kući donese ili pošalje gotovu legitimaciju, ali ne, građanima je pružena još jedna prilika da ostanu lojalni i pokorni državi koja im pokazuje jedno od svojih hiljadu odvratnih lica.

18. maj 2008. | Ljubomir Živkov

Week 18

Susreti direktora Vajnog servisa sa simpatizerima i članovima LPP-a postali su tradicionalni, i sad se već ponavlja obrazac gde kao u drami o predodređenosti svako igra svoju ulogu: kad ugleda direktora čedinac padne u jarost i počne gorostasu da dobacuje, potonji kome je igra nametnuta redovno prekorači nužnu verbalnu odbranu. Stvar je doprla do ušiju samog Cara koji je apelovao na podanike da stvore Odbor za zaštitu Tijanića a na novinare da oko svoga kolege načine živi bedem kao one građanke oko Slobine kuće.

Zašto država ne plati nekolicini nas da budemo Tijanićevi duhohranitelji: a neki pravednik zausti da ukori lice pod zaštitom, grupa zapeva nešto u četiri glasa i time predupredi provokaciju na koju se štićenik u poslednje vreme nepogrešivo pecao.

Sloboda izražavanja doživela je prošle sedmice pun procvat: Čanku je e-mailom priprećeno da će biti ubijen, Tadiću i Đeliću presuda je izrečena plakatima, preko njihovih lica udaren je pečat DRŽAVNI NEPRIJATELJ, drugi deo diptiha je uputstvo kako postupiti sa njima: JEDAN JE PUNIŠA RAČIĆ. Tako potpisnici Sporazuma koji Car dosledno zove Solaninim postadoše i Hrvati, samim tim i ustaše, što je u navijačkim glavama а оdnedavno i njihovim cenj. familijama najbolje smišljena uvreda i dokaz o krivnji koju treba da plate životom.

Kompletan DSS kompletno se potresao zbog potpisivanja sporazuma sa mrskom Unijom u koju ćemo kako se Car zavetovao ući nevoljno za mnogo, mnogo godina. Božekov potpis podsetio ih je na Tajnu večeru posle koje su dušmani uhapsili Sina Božijeg: radi što pouzdanije identifikacije behu pilatovci angažovali Judu za kojeg se do prošle nedelje mislilo da je poljupcem izdao učitelja. According to DSS, Juda koji se kao i naš Tesla klonio fizičkog dodira prethodno je kod pečatoresca naručio štambilj i raspalio ga osumnjičenome posred čelenke, to je čuveni Judin pečat koji je u svečani istorijski opticaj pustio Andreja Mladenović, pet minuta docnije u verski zanos pao je ministar Lončar: sa prezirom odbacujemo Judin pečat, ali ne odbacujemo stan koji mi je Vlada dala za moje enormne zasluge. Proneo se bio glas da će ambasador Vladeta napustiti i Svetu stolilcu i Svetog oca koji se za njega emotivno vezao kao američki predsednik za Milana St. Protića ako se presveti DSS spajtaši sa radikalima, odonud je stigao demanti, ništa o tome Njegova ekselencija nije zucnula, dosad sam se pitao šta će nam ambasador u Vatikanu čijem vrhovniku neodustajno zabranjujemo pristup u Srbiju, mora biti da naša krtica u tamošnjim lagumima traga za Judinim pečatom, Caru je u međuvremenu sve gore, a niko se ne usuđuje da mu to kaže, ako Solanin sporazum nije palimpsest gde je ispod vidljivog teksta skrivena rečenica kojom se potpisnik odriče Kosova, onda Car ima priviđenja. O fotomontaži gde je lice kandidatkinje za gradonačelnicu spojeno sa telom prostitutke Car još ništa nije rekao: dvoumi se bi li u zaštitu uzeo podanice ili bi i ovog puta ostao na braniku slobodne štampe.

Slobodna pošta zamerila se teniserkama, štampala je marke sa njihovim fotografijama a primerci sa njihovim slikama ispadoše jeftiniji od onih na kojima je Nole! Ako smo svi u olimpijskom timu ima marke da budu sve po istoj ceni, a ako su pošti potrebne i jeftinije marke, eno joj fudbaleri! Miljenicama javnosti godi što su eto i poštanskim markama odvojene od smrtnika, manje nadarenih tenisera i sirotinje čija deca nisu imala priliku da se oprobaju u belom sportu, ali se kao pripadnice elite nanovo zalažu za rigoroznu, maovsku jednakost, šta je još bilo, šengenske vize od sutra će biti besplatne, so, dobijete li vizu prodali ste ar Svete zemlje, popunjavajući molbu za vizu neovlašćeno ste udarili Judin pečat.

4. maj 2008. | Ljubomir Živkov